Od dana kada sam videla prvi put eleganciju pokreta, eksplozivnost i osetila vedrinu duha aikidoa, zaljubljena sam u njega. Aikido je postao moja pasija, a zatim način života i put kojim idem. Vremenom kroz usavršavnje, kontakt sa ljudima i iskustvo počela sam da shvatam da aiki daleko nadilazi borilačku veštinu te da je fizički aiki harmonija energije samo jedan od njegovih bezbrojnih oblika i izuzetan oblik rekreacije.

U životu je posebno važno imati sreću da izbori koje pravimo budu pravi. Ja sam je imala kroz učitelje koji su me vodili putem koji sam nesvesno već u detinjstvu odabrala, bez lutanja i zaobilaženja. Moj prvi učitelj Jovica Stanojević, izuzetna, gotovo nestvarna ličnost, preminuo je u 33 godini iznenada, a ja sam nastavila da sledim put njegovog učitelja prateći ga od Italije do Japana sve do danas.Tada Hiroši je jedan od najvećih poznavalaca aikidoa današnjeg doba, Bio je učenik osnivača aikidoa i najzaslužniji je što se na našem podneblju uopšte saznalo za aikido kao i za njegov razvoj kod nas. Tada sensei je uz podučavanje tehničkih formi aikidoa, na brojnim seminarima koje već više od četredeset godina redovno drži, pokazao i način da aiki harmoniju stvorimo u nama samima a zatim i sa partnerom kroz tehnike.

Učenje koje se zove kinorenma regeneracije energije, obuhavata vežbe disanja, kontrole energije u nama, povećanje osetljivosti čula imaginacije fluidnosti kretanja, tj. povećanje sveukupnih kapaciteta pojedinca. Zato svaki trening aikidoa uvek započinjemo vežbama kinorenme, a nastavljamo istezanjem u kombinaciji sa kontrolom disanja. Nakon toga se rade tehnike sa mačem štapom ili partnerom. Dok sam još bila učenik na kraju treninga bi smo po desetak minuta sa partnerom uzajamno radili masažu. Učitelj nam je pokazivao tehniku kojom se kroz pritisak i istezanje delova tela partnera postizao zadivljujući efekat. Radili smo masažu rukama ali i stopalima, laktovima kolenima i celim svojim telom. To je još jedan od vrhunskih aiki oblika- šijacu osim u formi masaže, provlači se kroz sve aikido tehnike ukoliko ih radimo sa punim amplitudama i u sporijoj formi. Naravno ukoliko se tehnike izvode brže svakako dobijamo i izuzetan kardio trening.

Deo aikidoa ali i svet za sebe je rukovanje mačem i štapom. Stopiti se u pokretu sa oružjem, koje postaje naš partner i učitelj omogućava nam da proniknemo u suštinu fizičkog i duhovnog svoje ličnosti, doživimo aiki, a kasnije taj osećaj prenesemo i na sve druge aktivnosti. Aikido tehnike su stvorene na osnovama rukovanja mačem i kopljem danas (štap ) zbog čega pri vežbanju ovim oružjem dobijaju punoću i novu dimenziju.

Čovek posvećen nečemu, usavršava se u svakom momentu i na svakom mestu. Ipak, poseban značaj za svakog koji se bavi bilo kojim segmentom japanske kulture, predstavlja dodjo. Dodjo je japanska reč za mesto na kome se vežba. To ne podrazumeva samo salu ili teren gde se obavljaju fizičke aktivnosti. Dodjo treba da ima spirtualnu dimenziju, koja vežbanju daje karakter edukacije, usavršavanja, izučavanja nečega čime se bavimo do dosezanja nivoa umetnosti. U japanskom mentalitetu je da pri bavljenju bilo kojom aktivnošću, čovek bude potpuno posvećen onome čime se bavi. Na taj način, ta aktivnost povratno utiče na čoveka, da sagleda sebe na novi način, izgradi disciplinu, unapredi veštinu neprekidno se usavršavajući telesno i duhovno.

Dodjo treba da zrači atmosferom poštovanja i smirenosti, poput čoveka koji ide odredjenom stazom znanja(izučavanja) što u prevodu znači DO. Pri ulasku u dodjo uvek se učini naklon kao izraz poštovanja svetilištu znanja, veštine, duhovnog napredka i zdravlja. Čin naklona u nama stvara potrebu da budemo posvećeni onome što radimo i da se prema onima sa kojima vežbamo na isti način sa poštovanjem odnosimo. Aktivnosti u dodjou trebaju biti takve da ne narušavaju harmoniju i spirtualnost. Dodjo Harukaze (prolećni vetar) stvoren je iz želje da omogući izučavanje aikija na sveobuhvatan i kvalitetan način. Nakon tridesetdve godine bavljenja aikidoom, osećam potrebu da ljudima ukažem na vezu izmedju različitih obliika harmonije i razuverim ih da je aikido samo borilačka veština kojom prema uverenju većine možemo da „savladjujemo“ protivnike i tako ostvarimo dominaciju nad njima. Aikido ne poznaje dominaciju niti protivnika kao ni negativnu energiju ni povredjivanje drugog.

Aikido razvija naše sposobnosti da osetimo pokret, uklopimo se u njega, i igramo energijom svog partnera, uz neprekidno poštovanje principa odbrane i napada. Na taj način nastaju beskrajne kombinacije kretanja u kojima vežbamo sa partnerom a ne sa protivnikom. Načini ostvarivanja aikija su sve aktivnosti kojima razvijamo osećaj harmonije i zadovoljstva, unapredjujemo zdravlje i uravnoteženost. To mogu biti sve vrste umetnosti nauke i igre. U tom cilju osim treninga aikidoa u dodjou Harukaze organizujemo radionice ikebane i origamija,školu plesa (tango), reiki antistres program u kome se kombinuje kinorenma, šiacu i vežbe koje aktiviraju muskaluturu svih delova tela i predavanja o pravilnoj ishrani. Važno je pronaći ono što nama odgovora. Svoj aikido.

Potraga za odgovorom na ovo pitanje dovela me je do zaključka da ono kao takvo nije dobro postavljeno, te da potpuni odgovor na njega ne može dati. Kao što ne postoji ni univerzalni odgovor šta je sreća ili ljubav iako ih je svako iskusio. Pitanje na koje bi mogli dati odgovor bi glasilo šta je za tebe aikido, a on se nalazi u ličnim iskustvima koje imamo kako u vežbanju tako i u svim drugim sferama života. Bavljenje aikidoom je zapravo traganje za odgovorom na ovo pitanje.

Vrzić Jelena 6.DAN Aikikai – učitelj u dođou Harukaze

 

Aikido za decu