Ispred njega je put, izabran u moru drugih koji brazdaju neprekledne beskraje bespuća, često krivudav, strm , klizav i pun iznenadjenja. Uprkos teškoćama i naporu, njegovo srce je mirno, a korak siguran, oči uprte napred. Neko je već prošao tim putem, nečije su ruke pokazale pravac, a ljubav stvorila viziju cilja do koga taj put vodi.
Iz magle izranja sećanje na prve korake, uz oslanjanje na uspravna ledja učitelja i pobede, one najvažnije, nad sopstvenim dilemama, strahovima, nemoći i neznanjem.
Sada je on taj koga slede, svetlo koje uklanja senke što zaklanjaju lepotu spoznaje, raspirujući u srcima drugih vatru izazova, sada je on učitelj.
Svaki je učenik na početku lukovica iz koje se tek naslućuje cvet koji bi mogao nići, jaje iz koga treba odnegovati pticu.
Oružja kojima štiti učenike, iako efikasna u tu svrhu, često povredjuju njega samog. Iskrenost, privrženost, poverenje, i posvećenost, ostavljaju nezaštićena ranjiva mesta njegove duše.
Put koji prelazi kao učitelj ispunjen je ljubavlju i iskustvom , lekovima koji isceljuju sve rane i daju mu snagu da bude strpljiv, pun razumevanja, blag i strog, nasmejen i namršten, mudar i hrabar, za dobrobit svih, pa i onih, koji uprkos svemu ne razumeju neprocenjivu pomoć i značaj učitelja u svom životu.
Za učitelja, učenici su inspiracija i podsticaj da bude bolji, razlog da svo umeće koristi da da odgovore na pitanja koja mu postavlju i sopstvenim primerom i životom, pokaže vrednost svoga učenja, osvetljavajući ciljeve puta kojim ide.
